Etničko moralni izazovi globalne bezbednosti 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost, Niš

Висока школа струковних студија за
kриминалистику и безбедност
-Ниш-
Семинарски рад
Предмет: Етичко-морални основи безбезбедности
Тема:Етичко-морални изазови глобалне безбедедности
Ментор: Студент:
Проф. Др Видимир Вељковић Иван Мазић
Бр.индекса 25/09
Ниш,2011.
Садржај:
Увод
Највеци изазови глобалне бесбедности јесу ратови,тероризам,органиѕовани криминал,наркотици,трговина људима итд.
1.МОРАЛНО ИСХОДИШТЕ РАТА ГЛОБАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
1.1.Појмовна дефинисаност рата
Будући да постоји различито појмовно одређење рата, а самим тим и објашњење његовог етичко-моралног утицаја, да бисмо образложили „владајуће” теорије Запада, које су предмет нашег истраживања, најпре ћемо у најкраћем, у историјско-идеолошко-политичком смислу, образложити његову различитост.
Клаузевиц који је најзначајнији грађански теоретичар, рат је дефинисао на следећи начин: „рат није ништа друго до државна политика продужена другим средствима”, рат је „акт насиља који има за циљ приморавање противника на испуњавање наше воље”, који „није само политички акт, већ и право оружје политике, наставак политичких односа, али другим средствима”.
Највећи број наших аутора ослања се на Клаузевицеву дефиницију рата, проширеном Лењиновом дефиницијом који је у појам рата укључио његово класно обележје. Међу многим нашим теоретичарима рата, Милосав Симић, рат је дефинисао као „стање односа између држава у коме зараћене стране настоје употребом оружане силе да постигну војну, политичку и економску предност уништавањем војне силе непријатеља ради потпуног или делимичног заузимања његове државне територије, постизања спорних питања у своју корист или у ком другом циљу”, тј.као „ друштвени однос и процес у коме се велике друштвене групе (државе, нације, класе итд.) сукобљавају и оружаном борбом покушавају да тај сукоб реше у своју корист и да на тај начин обезбеде остварење (делимично или потпуно) својих економских, политичких и других интереса”.
У англосаксонској и француској литератури под ратом се подразумева „оружани сукоб између нација или других политичких организованих група које настоје да једна другој наметну своје захтеве силом или насиљем” (Encyclopedia International), односно „стање непријатељстава које постоји између или унутар нација, а карактерише га примена војне силе”, чија је суштина „насилан сукоб између двеју непријатељских, независних и непомирљивих воља, где свака настоји да се наметне другој (Warfighting).
У британској доктрини одбране (1996) рат се дефинише као „најоштрији облик оружаног сукоба, углавном између држава, који карактерише интензивна, широко распрострањена и непрекидна борба”, чије димензије и карактеристике сукоба првенствено зависе од: природе, врсте и снага учесника (држава, група држава, законита влада, побуњеници); нивоа интереса сукобљених страна; концепта ограничења (практична, правна, етичка, политичка); метода ограничења (циљеви, средства, простор); типа ангажованих снага, и степена интензитета (низак, средњи и висок). И за француске социологе рат је такође тоталан сукоб зараћених страна, који је, у данашње време „постао отворено тоталан”, тј. Сукоб који се води „једновремено у свим доменима: политичким, економским, дипломатским и војним” .

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]